Legendarni fudbaler, kasnije trener i bivši selektor, bio je pozitivan i na koronavirus. To je otkriveno nakon što je u bolnicu primljen zbog obilnog krvarenja.
Naime, Petkoviću je pukao čir na dvanaestopalačnom crevu, a kako se to dogodilo dok je bio sam kod kuće, izgubio je veliku količinu krvi.
Posle prve reakcije lekara bio je u stabilnijem stanju, ali kritično. I najmanje komplkacije do kojih eventualno može da dođe bile su vrlo rizične i Petković nas je napustio u 75. godini.
Ostaće upamćen kao legenda našeg fudbala, posebno OFK Beograda, ali i trener mnogobrojnih klubova. Petković je rođen 22. septembra 1945. u Kninu, da bi kao svršeni srednjoškolac došao u Beograd na studije prava.
Već 1968. debitovao je za reprezentaciju Jugoslavije protiv Francuske u Marseju, a za “romantičare” je igrao devet godina, sve do 1973. kada se preselio u francusku Troju.
Tamo je proveo tri sezone i vratio se na Karaburmu, gde je igrao do 1983. kada je odlučio da okači “kopačke o klin”. Zabeležio je 417 nastupa uz 68 golova za “romantičare” u dva mandata.
Za nacionalni tim je odigrao 43 utakmice i postigao šest pogodaka od 1968. do 1974. godine.
Trenersku karijeru započeo je u svom OFK Beogradu 1990. godine. Sedeo je još i na klupi Serveta, japanske Fukuoke, Arisa, Šangaj Penhua, Al Ahlija, Sečuan Gvančenga.
Reprezentaciju Srbije i Crne Gore preuzeo je 2003. godine i plasirao se na Mundijal u Nemačkoj 2006. Ostaće upamćeno i da je naša reprezentacija u kvalifikacijama primila jedan gol. Poslednji posao koji je vršio bio je predsednik Stručne komisije Fudbalskog saveza Srbije i predsednik Fudbalskog saveza Beograda.
