Prema pisanju medija, Evropska unija je uputila Sjedinjenim Državama nacrt zajedničke izjave za samit predviđen za 15. Jun, u kojem Unija predlaže da da odlučan odgovor na „neprijateljsko ponašanje“ Rusije.  Kako se u Moskvi odnose prema tome, uzimajući u obzir to što se samit SAD-EU održava uoči susreta predsednika Rusije i Amerike?

– Što se tiče nacrta koji se pojavljuju na internetu, mi komentarišemo ili razmatramo samo one koji se donose uz učešće Rusije. U konkretnom slučaju mi nismo članica EU i nemamo veze sa tim odlukama. To će biti njihove odluke. Oni odlično znaju naš stav. Stav prema EU je u poslednjih nekoliko meseci bio detaljno izložen. Mi smo za dijalog. I to ne puki dijalog, nego dijalog efikasan, u više smerova i sa više elemenata. Druga stvar je što on mora da se zasniva na uzajamnom poštovanju, ne na pretnjama Vašingtona prema Briselu, već na sporazumima, dogovorima, koji postoje između Rusije i Unije, na međunarodnom pravu, na logici uzajamno korisnih odnosa. A ostalo je pitanje za njih, kako oni vide saradnju sa Rusijom. Mi smo jasno predočili da su nedopustive izjave o tome da sa Rusijom treba razgovarati s pozicije sile. Jasno smo stavili do znanja da nećemo trpeti slične izjave i to oni to odlično znaju.

Da li već postoje kandidati za spisak neprijateljskih država? Ranije je bila izneta ideja da bi kriterijum za uključivanje na listu moglo da bude nepoštovanje prema sovjetskim spomenicima. Postoji li plan da lista uskoro bude proširena?

– Nemam informaciju o takvim odlukama. Znate da ta lista nije bila svrha sama po sebi, nekakav instrument našeg političkog delovanja. To je bio konkretan i jasan odgovor na postupke koje smo okarakterisali kao neprijateljske od strane niza država. Konkretan i jasan odgovor. Dosta smo i upozoravali i čekali da shvate da takvi postupci vode u ćorsokak, mnogo puta smo pozivali da se odnosi vrate u normalan kolosek uzimajući u obzir one faktore normalnosti o kojima sam govorila: uzajamno poštovanje, uzajamni interes, uzajamna korist, efikasnost, pravne osnove. Ali, nakon što smo posle određenog vremena videli isto destruktivno ponašanje, van polja prava, a ponovo ih je preduzela Amerika u aprilu ove godine, doneta je odgovarajuća odluka.

Uoči jesenjih parlamentarnih izbora, da li Ministarstvo spoljnih poslova predviđa nove pokušaje u unutrašnja pitanja  i porast hakerskih napada na ruske državne resurse?

Ovo pitanje nije samo pitanje za budućnost koliko o tome kako procenjujemo iskustvo iz prošlosti. Stvar je u tome što su mnogi naši važni događaji na unutrašnjem planu, konkretno, glasanja, upravo bili praćeni aktiviranjem hakerskih napada na ruske državne resurse. Zbog toga se i u ovom konkrektnom slučaju ne sme isključiti rast hakerskih aktivnosti u vezi s predstojećim parlamentarnim izborima.

POSTAVI ODGOVOR

Komentar
Ime