Čak ni oni koji bi testirali strpljenje naroda ne bi išli toliko daleko, ali jednostavno, kočnice nije bilo. Na sve što se dešavalo prethodnih godina, kao šlag na tortu došlo je obmanjivanje građana u vezi sa mnogim informacijama u toku vanrednog stanja zbog koronavirusa.

Samo to, pa je bilo dovoljno da izazove revolt. Na svu muku i brigu kako za svoje, tako i za zdravlje bližnjih, za brigu šta će biti sutra, da li će se prevazići kriza sa koronavirusom, kakav će potom biti sudar sa ekonomskom krizom, vlast je građanima na leđa stavila teret zabrane kretanja. I to ne mali. U vikendu koji sledi čak 83 sata.

I umesto da mogu da šetaju i mozak izbistre pored reke, držeći distancu i čuvajući i sebe i druge, ili negde na livadi i u šumi, građani će u četiri zida razbijati glavu o problemima. Ipak, ventil da se isprazni – nezadovoljstvo postoji. Mere su dale rezultate, ali ne (samo) u smislu suzbijanja epidemije, već u smislu podizanja glasa građana. Instrumenti su pištaljke, šerpe, parole, dlanovi…!

Naravno, odmah su usledili odgovori, ali čini se da će teško šta nadjačati uzvike od nemoći i muke.

I sve plaćene kontraše da uprti, vlast neće uspeti da nadjača glas ogorčenosti, koje je, očigledno, veliko u Beogradu, Nišu, Pančevu, Novom Sadu, Boru, Kruševcu…  i mnogim još gradovima i opštinama širom Srbije.