On je više puta odbacio ideju podele ili razmene teritorija između Kosova i Srbije, i rekao da je to najgora opcija za rešavanje problema između dve zemlje, prenosi Koha.net.
Ostavku je, kako Koha Ditore navodi, dao juče.
On kaže da ne može da učestvuje u predloženom planu za podelu, što je, kako kaže, strateški pogrešno i fundamentalno u suprotnosti sa njegovim vrednostima.
Filips je direktor programa za izgradnju mira i ljudskih prava na Univerzitetu Columbia u Njujorku. Služio je kao viši savetnik Stejt departmenta, za vreme predsedničkog mandata Klintona, Buša i Obame. Autor je „Oslobađanje Kosova: prinudna diplomatija i SAD intervencija“. Filips je radio sa ambasadorom Ričardom Holbrukom C. u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Pročitajte potpunu izjavu o Filipsovoj ostavci:
„Radio sam za nezavisnost Kosova preko trideset godina, kao američki funkcioner na Kapitol Hilu, u think-tank organizacijama, kao savetnik za spoljne poslove i istraživač na Univerzitetu Kolumbija. Kosovska vlada me je nedavno zamolila da služim kao savetnik u dijalogu Kosovo-Srbija. Pristao sam jer sam verovao da može da se postigne sporazum osnaživanjem moći, tako što se osnaži vladavina zakona prava i poveća pritisak međunarodne zajednice na Srbiju da prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu u okviru njenih sadašnjih granica.
Neke od kosovskih institucija prate sada drugačiji put. One prihvataju korekciju granica, dajući teritoriju Srbiji. Verujem da je podela, ili korekcija granica, loš dogovor, koji neće normalizovati odnose sa Srbijom, ili koji će Kosovo da devede u poziciju da stekne veća globalna priznanja. Pristalice korekcije granica veruju da će zemlje EU koje nisu priznale Kosovo prihvatiti rekonfigurisano Kosovo i da će SAD moći da ubede Rusiju i Kinu da odustanu od svog protivljenja članstvu Kosova UN. Takav zaključak je bez osnove.
Štaviše, korekcija granica predstavlja istorijsku izdaju kosovskog naroda. To podriva demokratske principe političkog pluralizma i multikulturalizma, zbog čega je mnogo ljudi u zemljama Zapadnog Balkana poginulo.
To je potencijalno opasno, destabilišuće i može da dovede do obnavljanja nasilja i fragmentacije.
Ne mogu da učestvujem u predloženom planu podele koji ima strateške nedostatke i u suštini je u suprotnosti sa mojim vrednostima. Obavestio sam članove Vlade o svojim namerama da ostavku dajem i da ne učestvujem u podeli.“
