Anđelković je napomenuo da se od Srbije traži da počini nacionalno samoubistvo time što bi se odrekla Kosova i Metohije, Republike Srpske, kineskih investicija koje su značajnije od zapadnih, kao i od saradnje sa Rusijom, koja je ključna u odbrani srpskih interesa.
On je u autorskom tekstu za “Pečat” istakao da je protiv Republike Srpske pokrenuta ofanziva, a bezočno se očekuje da se Srbija drži po strani umjesto da ispuni svoju nacionalnu obavezu i maksimalno podrži Srpsku.
Anđelković je kao primjer naveo borbu Republike Srpske za opstanak u državnom formatu koji je odbranjen tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata, a potvrđen u Dejtonu, te da su “stvari radikalno promijenjene”, pošto je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik preuzeo vlast i na njoj se učvrstio, a Banjaluka okrenula novi list i počela odlučno da se bori za svoje interese
“Nije se uplašila pretnji da je čeka sedmi krug pakla pa nije dospela ni u prvi. Kako je vreme prolazilo njen borbeni pristup je postajao sve izraženiji”, istakao je on.
Anđelković je rekao da se danas Republika Srpska, kao nijedna zemlja u Evropi, opire ne samo evroatlantskim jurišima na suverenitet, nezavisnost i ustavni poredak BiH, čiji je konfederalni entitet, već i opštem ekspanzivnom geopolitičkom kursu Vašingtona, EU i NATO. 
On je podsjetio da je kruna nepriključenja Srpske osudama i sankcijama protiv Rusije bila i odlazak Dodika u Sankt Peterburg i susret sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, u okolnostima kada NATO stratezi satanizuju Rusiju i pokušavaju da je izoluju.
Anđelković je ocijenio da Republika Srpska, iako samo konstitutivni državni segment šire zajednice, odlučno i hrabro nastupa kao da je značajna regionalna sila.
“I šta ćemo sada? Da li je Zapad zbog toga spreman da izvrši agresiju na Srpsku ili protiv nje pokrene ekonomski rat? Nije. Prošla su vremena kada je tako nešto relativno lako mogao da učini. Čak i unutar EU nisu baš retki oni koji novu agresiju ne bi podržali”, naveo je on. 
Otuda, kaže on, ponašanje Republike Srpske je predstavljalo test za Srbiju, i to sa uspješnim ishodom.
“Banjaluka je već probila led, a na nama je da se kroz tako stvorene rupe izvlačimo iz hladnog /evro/atlantskog okeana. U njemu za nas nema sreće”, naveo je Anđelković.
Prema njegovim riječima, ako Republika Srpska može ono što uveliko čini, zašto to ne može Srbija.
Anđelković smatra da se ništa strašno poslije toga neće desiti, kao što se nije dogodilo ni sa Republikom Srpskom.
“Biće prekornih pogleda i teških reči sa zapadne strane – i šta onda? Da li Dodiku išta fali zato što su mu neke zemlje uvele personalne sankcije? Naprotiv. To će mu biti veliko priznanje u očima budućih srpskih pokolenja”, rekao je Anđelković.
On je dodao da, osim toga, Republika Srpska i dalje postoji kao ozbiljna država članica šire zajednice, da ekonomski bitno zaostaje za Srbijom, uprkos pričama da je drugačije, kao i da nema sumnje da je nacionalnija od “istočne srpske države”.
“Kada je već tako, neka Srbija u pogledu nacionalne odvažnosti postane Srpska. To naravno ne znači da treba da srljamo u sukobe ili bilo kome guramo prst u oko. Ne radi to ni Banjaluka. Ali znači da ne treba da se ustručavamo da razvijamo odnose sa Rusijom i Kinom, koliko i Srpska”, kaže on. 
Anđelković je istakao da uporedo sa tim, Srbija mora da učini mnogo dinamičnijom saradnju sa Republikom Srpskom, ali i da pojačava odbranu svojih pozicija na Kosovu i Metohiji.
On je naveo da je Briselski sporazum mrtav i da je vrijeme da Srbija uspostavi sve institucije koje je prije njega imala, makar na sjeveru Kosmeta.