Foto: screenshot N1

Sport u kojem smo osvojili sve što može da se osvoji i to više puta je vaterpolo. Najbolji su bili i na poslednjem takmičenju – u finalu Svetske lige na beogradskom Tašmajdanu savladena je selekcija Hrvatske, a tom titulom je obezbeđen i plasman na Olimpijske igre u Tokiju. Pred našim vaterpolistima je Svetsko prvenstvo koje počinje 5. jula u juznokorejskom Gvandžuu.

Moguće je, ipak, da će Stefan Mitrović poći za Južnu Koreju

Prvu utakmicu “delfini” igraju sa Crnom Gorom 15. jula, dva dana kasnije rival je Južna Koreja, a 19. jula Grčka. Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Savić saopštio je spisak od 14 igrača, na kom nema kapitena Filipa Filipovića, braće Gojka i Duška Pijetlovića, Branislava Mitrovića, Andrije Prlainovića i Milana Aleksića. “Lomimo se za Stefana Mitrovića, mislim da bi sutra čak mogao da počne da trenira”, rekao je Savić, gostujući u Novom danu.

Selektor kaže da vodi podmlađen sastav i da je to planski urađeno, što je strategija Vaterpolo saveza od OI u Riju. Savić navodi da će ovaj tim, koji ide na SP u Južnoj Koreji, biti okosnica tima koji treba da predstavlja reprezentaciju Srbije na OI u Parizu 2024. Ističe da Srbija može da dozvoli sebi da igrači, koji su sada roviti, fizički iscrpljeni zbog izuzetno skučenog, lošeg kalendara i klupskih obaveza, preskoče jedno tako veliko takmičenje kao što je Svetsko prvenstvo, a zarad drugog cilja – medalje u Tokiju.

Ta ideja (o mlađem sastavu za SP u Južnoj Koreji) se rodila oko Nove godine, priča selektor koji stiče da su tada  vaterpolisti želeli da igraju i govorili da ne dolazi u obzir, ali kako su im klupske obaveze rasle, pred finale Svetske lige, priznali su mu da je u pravu.

A, s druge strane, većini igrača sa spiska se ukazala prilika da učestvuju na jednom velikom takmičenju, dodaje.

“Grupa nam je simpatična, jer imamo Crnu Goru i Grčku… Zavisno od plasmana u grupi, ukrštamo se sa Španijom, Mađarskom i eventualno Italijom, i to su najbitnije utakmice, četvrtfinale”, navodi selektor.

Ističe da rezulatat u ovom momentu nije bitan, jer je, s jedne strane, ostvaren cilj, a s druge strane – ovo je tim koji se gleda za budućnost. Dodaje da je svakako siguran da će ti igrači dati sve od sebe u Južnoj Koreji.

Vaterpolo reprezentacija Srbije je jedan neverovatan tim koji ima fenomenalne individualce, koji reaguju, pogotovo u stanju stresa, onako kako pravi šampion reaguje, i to je mislim razlika u odnosu na ostale ekipe, kaže selektor.

“Kao što se pokazalo, ako ništa drugo, i u finalnoj utakmici (sa Hrvatskom). Raspadom taktičkih varijanti ili već nedostatkom mozga, individualna rešenja određenih reprezentativaca su dovela do pobede”, našalio se selektor.

Govoreći o toj utakmici, Savić kaže da je bilo vetrovito i izuzetno mokro. Organizatori su znali da će biti provala oblaka, pa je pomereno finale sa 21 sat na 17, ali protiv vremenskih uslova ne možemo da se borimo, kaže gost N1. Sam tok utakmice, sem kiše, je obeležila publika, hteli su da se sklone, ali shvativši da su već mokri, vratili su se na tribine i nastavili s bodrenjem, dodao je.

Nije stvar ko je bio protivnik, napravili smo sami sebi pritisak ne zato što smo igrali pred domaćom publikom, već zato što smo sebi postavili cilj da se što pre kvalifikujemo za OI, jer ne samo što smo prvi kolektivni sport koji se kvalifikovao, već to znači jednu smirenost u radu i planu rada, naglašava Savić.

Nedostaju bazeni, mladi odlaze prerano, klubovi plivaju u problemima…

Upitan o stanju u srpskom vaterpolu, Savić kaže da je država dobro okrenuta reprezentaciji, ali da su klubovi ti koji grcaju. Klubovi, iako imaju određenu tradiciju, plivaju u stravičnim problemima, pre svega materijalne prirode, navodi. Pomoć pokušavaju da dobiju, dodaje, preko lokalnih samouprava.

Ističe da su problemi to što mladi rano odlaze u inostranstvo jer tamo dobijaju stipendije, što odlazi i stručni kadar, ali da je problem i manjak bazena u Beogradu. Poslednji je sagrađen “11. april”, pre četrdeset godina, 1979, podseća.

Olimpijski bazen u zemljama kao što su Rusija, Mađarska, Nemačka se gradi na 50.000 ljudi, pa je jasna računica koliko bazena fali Beogradu, ističe gost N1.

Kao jedno od rešenja problema navodi da mladim igračima treba dati mogućnost i stipendije za studiranje ovde, a ne da odlaze tako rano u inostranstvo.

Ali, kaže, sve navedeno nije problem klubova samo u vaterpoilu, već i u drugim sportovima. “Mora da se napravi neka strategija, jer se definitivno gušimo”.

To što Srbija donosi medalje i fenomenalne rezultate, to će, kaže gost N1, jednog dana prestati, i zato mora da se gleda u budućnost i da se napravi nešto novo.

Došli smo do tog nivoa, od Partizana šampiona Evrope 2011. godine (sedmi put), Zvezde 2013. godine, Radničkog iz Kragujevca koji je bio finalista, da imamo posle samo pet, šest godina, po jednu pobedu u evropskim takmičenjima, zaključuje Dejan Savić.