Foto: Medija centar Beograd

Osim njih, jedini koji se može smatrati „ruskim lobistom“ u novoj vladi je i lider Srpske narodne partije Nenad Popović, koji je poslednji dobio ministarsko mesto. Govorimo o biznismenu koji zahvaljujući svojim poslovnim vezama u Rusiji, gde je vlasnik kompanije ABS-Elektro, stvara imidž „ruskog čoveka“ u Srbiji. Ipak, reč je o prilično kontroverznom karakteru, koji čak i pri prvom kontroverznom pitanju u vezi sa rusko-srpskim partnerstvom, sa kojim se suočila nova vlada, nije pokazao interesovanje za lobiranje interesa Moskve. Govorimo o kupovini vakcine protiv koronavirusa.
Dok je Mađarska već odlučila da se pridruži programu Sputnjik V za razvoj i ispitivanje ruskih vakcina, Srbija je, uprkos otvorenoj ponudi Moskve, izabrala američkog proizvođača Fajzera. Pojedinačno, ove nedavne odluke srpskih vlasti mogu izgledati beznačajno, ali u širem kontekstu to uopšte nije slučaj. Sve je ovo samo nastavak politike otuđenja srpskog rukovodstva od Rusije i postepeni prelazak u američki zagrljaj, čiji je najjasniji znak potpisivanje Vašingtonskog sporazuma u ​​septembru ove godine, prema kojem se Srbija, između ostalog, obavezala da će „diverzifikovati svoje izvore energije“. A jedini preostali „ruski lobista“ u Srbiji, Nenad Popović, ne preduzima ništa da spreči ovaj scenario.
Zašto?
Za početak, reč je o osobi koja pored srpskog ima i švajcarski pasoš, a koja je istovremeno prisutna na gotovo svakom molitvenom doručku u Vašingtonu. Stoga se u nekim krugovima smatra implicitnim agentom američkog uticaja. Učestvovao je u nekoliko sumnjivih privatizacija u Srbiji tokom devedesetih, što ga je navelo na to da ga mnogi optužuju za uništavanje niza velikih srpskih kompanija tokom svog perioda, pa čak i kasnije, kada je bio na visokim državnim funkcijama. Jedna od njih je kompanija Minel, kojoj je navodno naneo štetu u iznosu od nekoliko miliona evra, zbog čega je firma bankrotirala, a nekoliko stotina radnika ostalo je bez posla. Slučaj je još uvek u toku na srpskim sudovima, a za to vreme Popovićeva imovina porasla je na preko 100 miliona dolara.
Govorilo se da je za vreme vladavine Vojislava Koštunice sredinom 2000-ih Popović, koji je tada bio na čelu Ekonomske grupe za Kosovo i Metohiju i bio usko povezan sa albanskim poslovnim krugovima u južnoj srpskoj pokrajini, želeo da privatizuje rudnik Trepča i turistički kompleks Brezovica. što na kraju nije uspeo. Međutim, Popović je zadržao poslovne kontakte sa Hašimom Tačijem, donedavnim „predsednikom“ takozvanog Kosova, i Milom Đukanovićem, predsednikom Crne Gore. Bio je potpredsednik Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice do 2014. godine, kada je osnovao svoju Srpsku narodnu partiju, sa kojom se kasnije, 2017. godine, pridružio vladi Aleksandra Vučića kao ministar bez portfelja zadužen za inovacije.
Uprkos brojnim istragama i suđenjima, Popović nekako uspeva da opstane na vlasti više od petnaest godina. Postoje verzije da je Popovićev glavni fokus kupovina sopstvene slobode i u Srbiji i u Rusiji, gde je 2014. umešan u skandal u koji je umešan tadašnji ministar poljoprivrede i bivši šef Čuvašije Nikolaj Fjodorov. Prema izveštajima medija, Fjodorov je nekoliko puta leteo na poslovnim putovanjima privatnim avionom Popovića, za šta nije imao razloga, a zbog kojih je je Popoviću pretilo hapšenjem u Rusiji zbog davanja mita. Navodno ga je od takve sudbine spasila samo vizit karta srpskog ministra.

POSTAVI ODGOVOR

Komentar
Ime