foto: Z. Šaponjić

SAD su aktivirale pokušaje stvaranja uslova za obnovu dijaloga između Beograda i Prištine, očekujući priznanje nezavisnosti samoproglašenog Kosova od strane Srbije. Pa ipak, Amerikanci su svesni da bilo koji novi status nepriznate republike ne može biti određen bez odgovarajućeg rešenja u okviru Saveta bezbednosti UN, gde Moskva insistira na poštovanju međunarodnog prava i raspolaže pravom veta. I baš na Dan Pobede balkanski mediji izašli su sa gromkim naslovima – „Rezolucija 1244 treba da bude zamenjena novom“, citirajući pri tome tobožnje reči ambasadora RF u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka.

Hajde da pogledamo šta je stvarno rekao visokopozicionirani ruski diplomata u prazničnom intervjuu (9. maja) uglednom srpskom listu „Politika“, u delu koji se tiče regulisanja kosovskog problema i mogućnosti pridruživanja Rusije novim pregovorima, pored SAD i EU.

„Sada je to prerano razmatrati“ – kazao je Bocan-Harčenko. – „Ne mislim da je oponašanje drugih igrača razumna i opravdana strategija. Moskva ima samostalnu viziju situacije. Za naše pridruživanje potreban je pre svega poziv Beograda. Pri tome, sam pregovarački proces treba da se vodi u razumljivom, za nas prihvatljivom međunarodnopravnom okviru, na osnovu Rezolucije SB UN 1244, i treba da ima prihvatljivu formu i sadržaj. Da dodam bez ikakve zluradosti, da zasad rezultati diplomatskih aktivnosti nisu suviše očigledni. Zasad, naprotiv, na samom Kosovu samo je više haosa.“

A evo šta je ambasador rekao povodom takozvanog „razgraničenja“ teritorija između Srbije i Kosova. „Aktuelnost ideje ‘podele Kosova’, kao i bilo koje druge ideje, mogu da procene samo Beograd i Priština“ – naglasio je on. „Održiv rasplet kosovskog pitanja ostvariv je samo kao rezultat uzimanja u obzir izbalansiranih uzajamnih interesa, kompromisa – na osnovu međunarodnog prava, bez nametanja spoljnih šema ili vremenskih okvira. Glavni kriterijum za nas je da rešenje treba da bude prihvatljivo za Srbiju.“

Na kraju intervjua novinare „Politike“ interesuje može li biti pronađeno pravno rešenje regulisanja kosovskog problema van okvira SB UN, i ambasador im odgovara: „Nepromenljiva pažnja Saveta bezbednosti UN prema kosovskoj tematici jedan je od preduslova regulisanja problema. Definitivno rešenje kosovskog pitanja treba da bude utvrđeno u SB UN donošenjem nove rezolucije koja bi zamenila važeću Rezoluciju 1244.“

Na taj način, Bocan-Harčenko samo konstatuje da do izmene statusa nepriznate republike ne može doći bez odgovarajućeg rešenja Saveta bezbednosti, gde Moskva, dosledno štiteći međunarodno pravo, poseduje pravo veta.

Istovremeno su mnogi srpski mediji požurili da saopšte o izmeni pozicije Rusije u odnosu na pomenutu Rezoluciju, što, naravno, ne odražava stvarnu situaciju. Recimo, karakterističan je aprilski nastup stalnog predstavnika RF pri UN Vasilija Nebenze za vreme videokonferencije članova SB o Kosovu. Ruski diplomata tada je saopštio da će Moskva podržati trajno i uzajamno prihvatljivo rešenje koje postignu Beograd i Priština, koje bi odgovaralo međunarodnom pravu i bilo odobreno u Savetu bezbednosti UN. „Ni forsiranje ‘konačne normalizacije’ između Beograda i Prištine, ni nametanje veštačkih rokova neće dovesti do tog cilja“ – napomenuo je Nebenza. „Savet bezbednosti treba da nastavi da pruža podršku Misiji UN za poslove privremene administracije na Kosovu, koja je ključna za međunarodno prisustvo na Kosovu i koja ima vodeću ulogu u monitoringu, održavanju stabilnosti i stvaranju uslova koji će dozvoliti stranama da dođu do konačnog rešenja putem pregovora“.

I da bi konačno stavili tačku na „i“, hajde da se podsetimo nastupa ruskog lidera Vladimira Putina, u Sočiju, decembra 2019, posle međunarodnih konsultacija sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem.

„Što se tiče situacije oko Kosova, naša pozicija ostaje neizmenjena: osnova za regulisanje treba da bude Rezolucija 1244 SB UN, u kojoj su fiksirani fundamentalni principi mirnog rešavanja kosovske krize“ – saopštio je ruski predsednik. „Među njima su uvažavanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti, kao i adekvatno obezbeđivanje zakonskih interesa svih etničkih grupa koje čine stanovništvo regiona. Pri tome je Rusija spremna da podrži moguća kompromisna rešenja kosovskog problema, ako ona budu postignuta između Beograda i Prištine. Mi ćemo bezuslovno podržati poziciju Srbije“.