Koordinacija navodi da je u „akciji etničkog progona“ trajno proterano preko 220.000 Srba, zapaljeno je više od 20.000 srpskih kuća i objekata, a preko 40.000 stanova u svojini Srba trajno uzurpirano.

Ocenjuje se i da Hrvatska svake godine 5. avgusta slavi masovne ratne zločine i etnički progon počinjen nad Srbima „kao nekakvu pobedu“.

„Danas je u hrvatskom društvu prevladava neistina da su Srbi dobrovoljno otišli, jer nisu hteli da žive u Hrvatskoj’, a ne da su sistematski proterani, upotrebom vojne sile, uz masovne ratne zločine“, navodi se u saopštenju Koordinacije.

Prema stavu Koordinacije, sve relevantne hrvatske političke stranke vide samo „osobodilačku“ stranu „Oluje“, a ne i njenu zločinačku stranu, što ukazuje da je hrvatsko društvo daleko od suočavanja s prošlošću i objektivnog sagledavanja događaja iz bliže i dalje prošlosti.

„To je uslov za iole normalan život Srba u Hrvatskoj“, napominje Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih, poginulih i prognanih lica.

Uz poruku da je „Oluja“ bila državni projekat vlasti u Hrvatskoj, Koordinacija zaključuje da iz toga proizlazi odgovornost i dužnost Hrvatske da procesuira odgovorne za počinjene ratne zločine, omogući povratak prognanih Srba, kao i potpunu restituciju njihovih imovinskih i drugih prava.