„Deda Đorđa su izdale malo noge. Ali, dobro je. Drži se. Od nove godine sam ja ovde čuvar“, kaže Krstimir Copas, po ocu Grk, po majci Srbin.

Na pitanje da li i njegovi preci leže na groblju, pa je tako dobio posao, on kaže da nema predaka na Zejtinliku, nego je to mesto dobio zahvaljujući poverenju koje je stekao.

„Ja sam već 30 godina u Solunu. Sarađivao sam kroz građevinsku firmu u kojoj sam radio sa našim konzulatom ovde, i stekao sam poverenje, tako da su mi ponudili da postanem čuvar“, priča Krstimir.

Za one koji ne znaju, bilo je nekih peripetija oko toga ko će naslediti čika Đorđa, potomka prvog čuvara, njegovog dede Sava, Srbina iz Grblja kod Boke kotorske. Savo je sakupio svoje mrtve drugove i saborce i čuvao ih do smrti 1928. godine. Sahranjen je na Zejtinliku, a nasledio ga je sin Đuro Mihailović, koji je tokom Drugog svetskog rata groblje sačuvao od pljačke nacista. Đuro je umro 1961. i sahranjen je uz oca na Zejtinliku, a dužnost čuvara groblja pripala je Đorđu, koji je o njemu brinuo i dočekivao putnike namernike u narednih 60 godina.

Više puta su mediji objavljivali da je Đorđe umro, a poslednji put 2017. godine. No, posle sedam meseci u bolnici, vratio se “hvala Bogu, opet da čuva groblje”.

Tada je rekao da njega neće imati ko da nasledi, jer nema sina. Ima jednu ćerku, koja nema muške dece, “tako da će posle mene neko drugi jednog dana da bude tu”.

Nekoliko godina je u igri bio njegov zamenik Predrag Nedeljković iz Kraljeva, ali pošto mu je krajem prošle godine istekao ugovor, nije mu produžen.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković napisao je 24. decembra prošle godine na Instagramu da će “država umeti da zaštiti našeg čestitog starinu Đorđa Mihailovića i naše vojničko groblje Zejtinlik od samovolje, bahatosti i nedoličnog ponašanja pojedinaca. Čuvari naše svetinje mogu da budu samo izvanredni ljudi, koji su moralno i na svaki drugi način dostojni veličine naših predaka na Solunskom frontu, a Predrag Nedeljković nije takva osoba”.

Novi naslednik, predusretljivi, ljubazni Krstimir priča posetiocima istorijat groblja i vodi ih u kosturnicu, gde počivaju ostaci 5.580 srpskih vojnika, stradalih na Solunskom frontu, koji se protezao od Orfanskog zaliva (severna Grčka) do Ohridskog jezera (današnja Severna Makedonija), u dužini od 450 kilometara.