Osvrćući se u Prelistavanju štampe na naslov u Politici “Gde je danas srednja klasa”, Panović kaže da je ona jedan mit. “Postoji jedan mit o srednjoj klasi kao stabilnosti u društvu. Srednja klasa postoji, nije mnogo velika, samo delom je opoziciona, dobrim delom pripada (Aleksandru) Vučiću”, navodi.
Kaže da danas postoji velika polarizacija u srpskom društvu. “Imate jednu superklasu koja se formirala i veliki deo prekarijata, koji postoji kao neka moderna verzija proletarijata, ali nemate artikulaciju u političkoj sferi socijalnih grupa u društvu – ko koga predstavlja u ovom društvu”.
Upitan ko bi u političkoj sferi trebalo da predstavlja srednju klasu i artikuliše njene interese, kaže da bi to trebalo da bude DS, DSS. Ipak, kako naglašava, u novijoj političkoj istoriji Srbije imamo dva groblja – groblje partija desnog centra i groblje partija socijaldemokratske orijentacije.
Zaista se pravi jedna nova klasa, kaže. “To je ono, što kaže (francuski predsednik Emenuel) Makron, tabu tema. To su koncentrični krugovi, gde ima dosta pripadnika bivše dosovske vlasti i naprednjačke elite… To se pravi i prilično su povezani u mnogim kontekstima. Čak su i neki njihovi sukobi izazvani njihovim računima koji nisu raščišćeni iz prošlosti…”
Neko ko je bio blizak DS-u, sada će da se, u privatnoj strukturi, šali s naprednjacima, ali će raditi posao sa nekim strukturama koje su bliske SNS, navodi. Jedna apsolutna mimikrija, ali se posao radi, ističe.
Osvrnuo se, u susret prazniku rada, i na radničku klasu u Beogradu.
“Ovaj miting poslednji Vučićev, imao je mnogo ljudi, ne može da se ospori, ko je i kako došao to je drugo pitanje – kad uporedite taj miting sa mitingom Slobodana Miloševića na Ušću 1988, gde je bilo zaista više stotina hiljada ljudi, neko kaže pola miliona – razlika je što je većina na Miloševićevom bila iz Beograda – jer je bilo više radnika… Došle su firme. Sada nemate firme tog tipa koje bi došle”, naveo je.
Berlinski samit – pompezno, a šuplje
Osvrćući se na jučerašnji Briselski samit, kaže da je ispalo pompezno, a šuplje – sa dosta fraza. Pritisak jeste postojao, očigledno, dodao je gost Novog dana.
Panović ocenjuje da postoji jedan paradoks kad su u pitanju odnosi Srbije i Nemačke – personalne, Vučićeve i druge veze su najbolje sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i sa Nemačkom, a Nemačka ima i najrigidniji stav prema Kosovu. “U nekim drugim stvarima je na strani Srbije, a u kosovskom slučaju nije”.
Berlinski samit je pokazao da, prema njegovom mišljenju, ima jugoslovensku dimenziju. “To što nema Jugoslavije ne znači da kriza nema jugoslovenski karakter. I to se vidi”, kaže dodajući da sada postoji neka vrsta arbitrarnog centra moći koji je u Berlinu i Parizu, pa Merkel okuplja balkanske zemlje.
Ove zemlje nemaju snage da iskorače u nekom modelu skandinavizacije ovog prostora, bez nekog upliva sa strane – bez SAD i Rusije koja bi to podržavala, teško da bi se napravio neki jači iskorak, ocenjuje Panović.
Govoreći o Kosovu, kaže da je to višedecenijski problem i da nema modela koji nije pomenut. Na pitanje šta je kod Francuske probudilo interesovanje da se bavi Kosovom na način na koji to i Nemačka radi, Panović kaže da ne misli da je to samo zbog problema na relaciji Beograd-Priština. “Francuskoj je bitnije da se vrati kao velika sila u Evropi, Kosovo je deo tog pazla, kao neka vrsta renesanse Francuske kao sile, i neka vrsta promovisanja Makrona kao lidera”.
Panović podseća da je Francuska prilično brutalno rekla neke stvari Srbiji, kad je u pitanju EU, a to je da tamo nećemo verovatno skoro.
Kosovo je generacijski problem, mislim da bi i za zemlje mnogo jače i veće – da imaju Kosovo – to bio jako složen problem, zato ne treba očekivati da nešto bude lako, kao što i nije, dodao je.
Novokomponovani narativi i tabu tema rata u regionu
Kad pogledate pojedine naše medije, imate osećaj kao da se vraćamo ne u devedesete, već u pozne osamdesete, ocenjuje Panović. “Iste dileme – ugroženost, Srbi, Hrvati, Albanci, pekare, napadi, to je deprimirajuće, to je jedna vrsta cikličnosti krize koja se vrti ovim prostorima… Mi kad bi u ovom regionu došli do zaista pravog iskoraka – da nešto promenimo, morali bismo doći do teme od koje svi beže, a to je problem Jugoslavije, problem ratova – zašto i kako, a to niko ne želi da čuje, to je tabu tema”.
Elite se ne mogu suočiti sa svim tim, ocenjuje gost N1 dodajući da su svi narodi i državice napravile svoje novokomponovane narative koji su kombinacija oslobodilačke komponente, borbe za suverenost, u kojima ima i zločinačke komponente, a s druge strane su “antiantijugoslovenskog” karaktera.
Ne možete iskoračiti, a da te neke narative ne delegitimišete u tom kontekstu, i to je zaista teško, ističe gost N1. “Kad pročitate, u Hrvatskoj će i dalje govoriti o srpskom hegemonističkom mentalitetu, pa Kolinda Grabar Kitarović kaže da su Albanci i Hrvati braća po oružju…”
