Sin siromašnih imigranata, ruskih Jevreja, Daglas se u toku 60 godina karijere pojavio u 90 filmova.
Radio je razne poslove da bi platio školovanje na koledžu i studije na njujorškoj Američkoj akademiji dramske umetnosti.
Posle kratke karijere na Brodveju i nakon što je služio u mornarici u Drugom svetskom ratu, Daglas se pojavio u svom prvom filmu 1946. Glavna uloga u filmu Šampion iz 1949, o nemilosrednom bokseru, koji ne dozvoljava nikome da mu se ispreči na putu, donela mu je slavu i prvu nominaciju za Oskara.
Visoki, zgodni glumac sa rupicom na bradi, koja je postala njegov zaštitni znak, Daglas je postao velika zvezda 1950-ih i 1960-ih, kada je osvojio još dve nominacije za Oskara za filmove Loši i lepi i ulogu slikara Vinsenta van Goga za film Žudnja za životom.
Kada se pojavio u filmu Spartak iz 1959, Daglas je angažovao scenaristu Daltona Tramba, koji se našao na holivudskoj “crnoj listi” zbog navodnih komunističkih aktivnosti, zbog čega je bio primoran da piše pod pseudonimom. Daglas se otvoreno suprotstavio crnoj listi angažujući Tramba da piše scenario pod sopstvenim imenom, otvoreno i bez straha.
Daglas je 1995, pretrpeo težak moždani udar, koji ga je skoro ubio. Međutim, oporavio se dovoljno da napiše bestseler autobiografiju, i povremeno se pojavljuje na filmu i pozorištu, uključujući proslavljenu monodramu “Pre nego što zaboravim”.
Iako je na velikom platnu često glumio moćne, čvrste i okrutne ljude, oni koji su poznavali Daglasa u privatnom životu opisivali su ga kao nežnog, saosećajnog i velikodušnog čoveka, koji je voleo decu i donirao milione dolara različitim humanitarnim organizacijama.
“Majka mi je rekla, ‘moraš da vodiš računa o drugim ljudima'”, rekao je jednom. “To sam zapamtio”.
