Kaže i da je dijalog, kako god se priroda protesta odvijala, neminovan na kraju. Sve između je, naglašava, gubljenje vremena.
“Sama činjenica da su organizatori protesta najavili ‘dan D’ za 13. april, to je nekako bila indirektna najava da će se protesti menjati, da je došlo do zasićenja u toj plišanoj revoluciji”, kazao je Milivojević u Danu uživo.
Potrebno je bilo, kaže, da se nađe motiv da bi tenzija bila održiva.
“Osnovni politički zahtev u Beogradu je, za razliku od lokalnih u gradovima po Srbiji, bio suviše benigan. Oni su tražili odavno da se obezbede ravnopravni uslove za izbore. To je mlak zahtev da bi animirao veću masu ljudi koja bi izlazila na ulicu svake nedelje”, kaže Milivojević.
Za razliku od Beograda, dodaje, demonstranti su na lokalu imali jako važne zahteve, poput onih u Pirotu, koji se tiču Stare planine, Zrenjaninaca i zahteva za pijaćom vodom, ili malinara u Užicu.
“To je nešto što tangira i animira sve građane”, kazao je.
Poslednjih nedelja, i protesti u Beogradu su “lokalizovani”, dodao je Milivojević.
“Mi to smo viđali poslednjih nedelja i u Beogradu te nove zahteve, poput zabrane seče stabala na Kalemegdanu u Ušću, gde treba da prođe trasa najskuplje gondole na svetu. I to su zahtevi koji animiraju građane”, rekao je gost N1.
Govoreći o upadu demonstranata, na čelu s liderom pokreta Dveri Boškom Obradovićem, u zgradu RTS-a, Milivojević kaže da pretpostavlja da je postojao konsenzus za tako nešto među liderima opozicije, ali da RTS za one koji šetaju nije personifikacija najvećeg zla.
“Pretpostavljam da je postojao konsenzus, da niko nije imao ništa protiv da se dođe do RTS-a, ali mislim da u svesti tih koji šetaju i koji protestuju, RTS nije personifikacija najvećeg zla, on je više kolateralna šteta…Jer ako biste pitali te građane ko im je najneomiljeniji mediji, oni bi naveli jednu drugu televiziju, koja zagađuje javni moral, a ona je najgleda TV s nacionalnom frekvencijom”, kaže Milivojević.
Dodaje da “RTS možda ne izveštava na pravi način, jeste u službi vlasti, ali ne kriminalizuje one koji drugačije misle, za razliku od te druge televizije”.
“Autogol vlasti samoj sebi”
Na pitanje da li je ovo prelomni trenutak protesta, Milivojević kaže da “ako je bio prelomni trenutak, to je autogol vlasti samoj sebi”.
“Jer je zahtev sa protesta toliko benigan, a to su izborni uslovi, na koje Vučića ne treba opozicija da podseća, to su valjda normalne stvari, šta je onda tu problem, je l’ tu neko ruši državu?…To je klasično mešanje baba i žaba, kad on kaže da neko ruši državu”, ocenio je Milivojević.
Ćutanje Vučića na zahteve s protesta, Milivojević vidi kao “gubljenje vremena”.
“Ovo je traćenje vremena. Da li će dalje ići u pravcu radikalizacije ili ka smirivanju, na kraju svih sporova i svih protesta, ići će neki dijalog. Bolje da predsednik požuri taj dijalog”, kazao je Milivojević.
