Kineski kapital je dobrodošao u Srpsku i Srbiju. Investicije nam generalno trebaju, ali kada one dolaze iz Kine po automatizmu imaju dodatno pozitivan renome i kredibilitet. Ta velika sila se sve više prepoznaje kao srpski prijatelj i podrška našim interesima. Međutim, geopolitika je jedno a biznis je nešto sasvim drugo. Opasno je to mešati. Uz to i kada se radi o geopolitici stvari nisu uvek onakve kao što na površini deluje. Ali to je već druga priča.
Srpske zablude
Kod nas je sada stvorena nezdrava, sa političkom racionalnošću nespojiva, klima da svaka kompanija koja dolazi iz Kine donosi nešto dobro. Naivno ispada da sve što Kinezi rade, za nas je korisno kako god da se uzme. Naravno da nije tako. S druge strane opisana opasna zabluda javnosti je pogodna za manipulacije. Kako od strane Kineza tako i naših političara i poslovnih ljudi koji rade sa njima.
Sada je takva manipulacija u toku u Republici Srpskoj. Delimično je u vezi i sa predstojećim izborima. Kasnije ćemo videti kako. Da pođemo od toga da je u toku bahato nameštanje tendera za izgradnju hidrocentrale Buk Bjela za kinesku kompaniju China National Aero-technology International Engineering Corporation (AVIC-ENG). U pitanju je bazično državna kompanija koja u inostranstvu, radi izvlačenja profita za one koji treba da ga podele, često posluje uz pomoć raznih privatnih firmi. Nije bitno, lokalnih ili sa Kipra i drugih sličnih poslovnih destinacija.
A Buk Bjela je veliki projekat čija realizacija treba da donese značajnu korist građanima Republike Srpske. Naravno ako se sve radi savesno i u opštem interesu kao što je do sada radjeno. No sada to nije slučaj. Iza kulisa se sve sistematski pakuje za jednu kinesku firmu. To nije dobar uvod u posao i da kojim slučajem sve drugo ide kako treba. No, po pravilu kada se lovi u mutnom ništa nije kako treba. Od cene koja se, ako ne odmah onda postepeno, naduva preko svake mere do tehničke strane realizacije posla. Krene se za jednim iznosom a onda ispadne drugi. Kada smo kod lažnog predstavljanja, zgodno je pomenuti i da China National Aero-technology International Engineering Corporation (AVIC-ENG ) jeste kompanija koja se pre svega bavi vazduhoplovstvom. Samo po sebi to ne mora da bude problem, ali ipak je boje da se pomenuti Kinezi kod kuće vežbaju u transferima tehnologija.
Korupcija na delu
Vratimo se sada našim političarima i oktobarskim izborima. U centru cele priče je Petar Đokić aktuelni ministar energetike RS. Upućeni svedoče da je kombinacija oko izgradnje HA Buk Bjela dobila novi zamah posle intenziviranja njegovih kontakata za lokalnim i kineskim predstavnicima China National Aero-technology International Engineering Corporation (AVIC-ENG ), a pogotovo posle njegove posete centrali te kompanije. A zna se kako Kinezi rade: ko im od stranih moćnika obeća posao dobije odmah značajan fiksni deo a po zaključivanu posla, fazno već kako se realizuje, ozbiljnu proviziju.
Ona ide do 5 posto a nekada i preko toga, ali treba imati u vidu da se obično deo tog iznosa vraća kineskim direktorima. U zemljama kao što je naša skoro sigurno je baš to slučaj. Kina je zemlja gde je opasnost od sankcija velika kada se unutar nje posluje crno, ali se mnogo toga prljavog toleriše u inostranstvu. Tuđa šteta ne boli Peking ništa više nego Vašington. Nju podnose strani budžeti i građani a Kineska ekonomija svakako profitira. To što se neko nelegalno koristi lično manje više.
Naši izvori tvrde da je to sada slučaj sa HA Buk Bjela. To smo, doduše, mogli da pretpostavimo i bez došaptavanja informacija. Interesantno je nešto drugo, ništa manje važno. Radi se o tome da cela tek površno kamuflirana afera nije do sada izazvalo medijski odjek a mnogima bi inače pobudila pažnju. To nam na dnevni red stavlja još jednu važnu temu. Ona je politički kapacitet za ucene. Petar Đokić je političar koji je u vlasti a prikriveno ima dobre odnose sa mnogima u opoziciji. Naklonjeni su mu mediji pod uticajem vlasti, a ne napadaju ga ozbiljno ni oni, kao BN TV, koji su u funkciji opozicije. Dobar je sa delom državnog vrha Srbije, Kinezi ga sve češće prepoznaju kao svog igrača a trudi se da izlazi u susret i moćnim zapadnjacima. Nije mrsko ni nekima u Sarajevu da na njega računaju.
Cena podrške
Sve u svemu radi se o veštom igraču stare socijalističko-oportunističke škole koji sa svima može i zna. Ali sa bilo kim nije istinski saveznik. Naravno, sve to pre svega sebi u korist. Dugo je na političkom vrhu, a danas se možda polako sprema za penziju pa želi da se lepo obezbedi. Tako Đokić, iza leđa Dodiku, svestan da je njemu sada rizično da bilo na koji način pritiska važnog koalicionog partnera koji ima mogućnost da napravi salto, forsirano gura za sebe i svoje kineske prijatelje unosan posao sa izgradnjom HA Buk Bjela. Kada se radi o opoziciji, Đokić zna da je on poželjna udavača od koje može da zavisi formiranje nove vlade. To jasno prepoznaju oni koji bi želeli da u njoj zamene Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata.
Kada sve to uzmemo u obzir, vidimo da su se stekli sjajni uslovi za brzo nameštanje tendera za izgradnju HA Buk Bjela tako da ga dobije China National Aero-technology International Engineering Corporation (AVIC-ENG ). Pošto bi ta kompanija obezbedila finansiranje posla, na prvi pogled deluje da budžet RS ne bi bio oštećen. Ali razmislimo da li je tako? Da li se radi o donaciji ili humanitarnom projektu, ili o poslovnoj investiciji? Krediti moraju pre ili kasnije da se vraćaju, a pored njih je u pitanju i izgubljena dobit koju bi Republika Srpska mogla da ima kada bi se sve savesno radilo.
Ovako, po svemu sudeći, jedini cilj je da se novac slije u privatne džepove kineskih menadžera, njihovih lokalnih predstavnika i moćnih političara. To ne smemo da dopustimo. Pogotovo što se nameštanjem velikih tendera sve to još dodatno pogoršava. Da je tako razmislite dok iza vaših leđa neko namešta ogroman posao za jednu kinesku firmu. A zar iko ko nešto zna o sadašnjem toku događaja u vezi sa HA Buk Bjela i sumnja da je sve napakovano za China National Aero-technology International Engineering Corporation (AVIC-ENG )? Ostaje nam samo da se pitamo: da li je to cena Đokićeve lojalnosti Dodiku ili spremnosti na promenu koalicionih partnera?
