To danas, pozivajući se na obaveštene izvore u Parizu, piše francuski privredni dnevnik Lezeko koji naglašava da francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel na sastanku s čelnicima regiona i Hrvatske i Slovenije “žele da čuju kako se može ojačati regionalna i saradnja na polju bezbednosti u tom području razdiranom sukobima iz ’90-ih godina, čiji su ožiljci još uvek mnogobrojni”.
Pre ovog sastanka će, navodi Lezeko, predsednik Makron i kancelarka Merkel sami razmeniti mišljenja.
Ovaj susret će biti neformalan i, dodaje pariski dnevnik, “ne očekuju se neke odluke”, ali sastanak u Berlinu će biti obeležen “ponovnim angažovanjem Pariza, uz Nemačku, u tom regionu”.
Pregovori o uređivanju odnosa Beograda i Prištine, objašnjava pariski dnevnik, “prekinuti su u novembru kad je kosovska vlada odlučila da višestruko poveća carine na uvoz srpskih proizvoda”. Razgovori Makrona i Merkelove s vođama zemalja proisteklih iz bivše Jugoslavije, kao i iz Albanije će, navodi Lezeko, biti “usredsređeni na ekonomske odnose i povezivanje, pomirenje, saradnju u suzbijanju šverca oružja i bitku protiv organizovanog kriminala”.
Ali, dodaje Lezeko, “obavešteni izvori podvlače da je cilj naročito da se čuje šta kažu rukovodioci pozvanih zemalja” i “kako da se obnovi zamrli dijalog Srbije i Kosova… jer je normalizacija odnosa Beograda i njegove bivše pokrajine, koja je proglasila nezavisnost 2008, uslov koji je Evropska unija postavila za okončanje pregovora o članstvu Srbije, pokrenutih u januaru 2014”.
Francuski list primećuje da “Priština činjenički izmiče suverenitetu Beograda od sukoba 1999, uz podršku NATO” i kaže da su “nezavisnost Kosova, koje Srbi smatraju svojom istorijskom kolevkom” priznale 23 od 28 članica EU.
I piše da na ovom “sastanku na vrhu neće biti reči o pitanjima proširivanja EU, što je u nadležnosti Brisela, napominju u Parizu, iako će nadležna za spoljnu politiku EU Federika Mogerini biti uz Emanuela Makrona i Angelu Merkel”.
Lezeko napominje da je “zamor od ulaska novih članica vidljiv u Briselu zbog teškoća da se ‘svare’ poslednje nove članice, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, kao i nevolja s turskim dosijeom”.
Francuski dnevnik primećuje da je medjutim “želja za učlanjenjem u EU i dalje snažna medju zemljama Balkana, iako one imaju takodje moćne veze s drugim akterima, kao što su Rusija, Turska ili Kina”.
“Pariz ovim sastankom”, zaključuje francuski dnevnik, želi da stavi do znanja volju da se ponovo angažuje u regionu koji je njegova diplomatija poslednjih godina malo zapustila, dok je ranije Francuska tamo bila snažno uključena i platila ‘danak u krvi’ jer su 24 francuska vojnika poginula u borbama da bi se sprečilo da se sukobi u bivšoj Jugoslaviji 1992-1995 još više razbuktaju”.
