Zoran Đinđić, Foto: Profimedia

Posebno kada je pet meseci kasnije zbog izručenja haškom sudu Slobodana Miloševića DSS izašla iz vlade, kaže za Danas Žarko Korać, psiholog, političar i potpredsednik u vladi ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, upitan kako gleda na 20-godišnjicu formiranja te vlade.

Naš sagovornik ukazuje: „Stalno na ivici kvoruma u Skupštini Srbije, praktično bez medijske podrške i uz stalne pretnje antihaškog lobija, ta vlada je učinila prve korake u demokratizaciji Srbije. Zoran Đinđić je ubijen upravo zbog svoje upornosti i sposobnosti da menja Srbiju.“

– Danas političari nemaju nimalo hrabrosti da krenu njegovim putem. Opet smo se vratili na pogubnu tezu da sve savršeno radimo ali nam okruženje i istorijske okolnosti ne daju da se to vidi. Đinđićeva vlada je bila spremna da kaže i nekada neprijatne stvari građanima Srbije i da ih podstiče da se menjaju nabolje, niko to ne želi više da radi, konstatuje Žarko Korać.

Povodom jubileja Đinđićeve vlade, Slobodan Milosavljević, političar i ekonomista, koji je bio ministar trgovine, turizma i usluga u tom sazivu izvršne vlasti, navodi za Danas: „Dvadeset godina nakon formiranja prve demokratske vlade koju je, kao premijer, predvodio Zoran Đinđić, Srbija je i dalje u raljama političkih faktora iz 90-ih, lutajući između Istoka i Zapada.

– Nažalost, kao država i društvo smo blizi evroazijskim stabilodiktaturama no evropskim vrednostima ka kojima su Zoran i njegova vlada poveli Srbiju. Da je Zoran poživeo, Srbija bi već godinama bila u EU, teme ne bi bile sloboda medija i demokratija, već evropski razvoj i perspektive. Sve činim da se Srbija vrati na Zoranov put i politiku i nadam se da nakon devet godina vlasti partnera iz 90-ih i u Srbiju stižu promene. Kao i 90-ih, Demokratska stranka će biti stožer okupljanja proevropske opozicije i nosilac promena u Srbiji, poručuje Milosavljević, koji, podsetimo, podržava frakciju okupljenu oko Branislava Lečića u DS.

Dragoslav Šumarac, univerzitetski profesor i političar, koji je bio ministar građevinarstva i urbanizma u Đinđićevoj vladi, ocenjuje za Danas: „Vlada dr Zorana Đinđića je u vrlo kratkom vremenu, za manje od dve i po godine koliko je trajala, vratila Srbiju u sve institucije iz kojih je bila izbačena za vreme Slobodana Miloševića i radikala (Ujedinjene nacije, Svetska banka, MMF…).“

– Posle bombardovanja 1999. uspela je da rekonstruiše preko 100 porušenih mostova i popravi ili izgradi na hiljade kilometara auto i regionalnih puteva. Inflaciju od hiljadu odsto je u najkraćem vremenskom periodu svela na razumnu meru, uspela je da otpiše dug prema Pariskom klubu i da vrati sve zaostale penzije i socijalna davanja najugroženijim građanima Srbije. Veliki broj stranih investitora je počeo da ulaže u našu zemlju, a naši školovani sugrađani, koji su pobegli u inostranstvo zbog besmislenih ratova, počeli su da se vraćaju u Srbiju. Da je dr Zoran Đinđić ostao živ, da nije brutalno ubijen na radnom mestu, Srbija bi danas bila deo EU i spadala bi u red srednje razvijenih evropskih zemalja. Bila je čast i ponos učestvovati u prvoj demokratski izabranoj Vladi Srbije pod vođstvom dr Zorana Đinđića, ukazuje Šumarac, koji je takođe sada u Lečićevom „krilu“ DS-a.

Dvadeset godina od formiranja vlade Zorana Đinđića (VIDEO) 2

Ko su bili ministri

Vlada Zorana Đinđića formirana je 25. januara 2001. Bila je sastavljena od 18 stranaka i imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.

Potpredsednici:

  • Nebojša Čović
  • Dušan Mihajlović (vodio i Ministarstvo unutrašnjih poslova)
  • Momčilo Perišić
  • Vuk Obradović
  • Žarko Korać
  • Aleksandar Pravdić
  • Jožef Kasa.

Ministri:

  • Božidar Đelić (finansije i ekonomija)
  • Vladan Batić (pravda i lokalna samouprava)
  • Dragan Veselinov (poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda)
  • Aleksandar Vlahović (privreda i privatizacija)
  • Goran Novaković (rudarstvo i energetika)
  • Kori Udovički (zamenila Gorana Novakovića u resoru rudarstva i energetike juna 2002)
  • Marija Rašeta Vukosavljević (saobraćaj i telekomunikacije)
  • Dragoslav Šumarac (urbanizam i građevina)
  • Slobodan Milosavljević (trgovina, turizam i usluge)
  • Goran Pitić (ekonomske veze za inostranstvom)
  • Dragan Milovanović (rad i zapošljavanje)
  • Gordana Matković (rad, boračka i socijalna pitanja)
  • Dragan Domazet (nauka, tehnologija i razvoj)
  • Gašo Knežević (prosveta i sport)
  • Branislav Lečić (kultura)
  • Obren Joksimović (zdravlje i zaštita životne okoline)
  • Vojislav Milovanović (vere)
  • Anđelka Mihajlov (zaštita prirodnih bogatstava i životne sredine)
  • Rodoljub Šabić (državna uprava i lokalne samouprave).