Povodom usvajanja rezolucije u Evropskom parlamentu o BiH u kojoj se, između ostalog, međunarodni akteri pozivaju da reaguju na “secesionističke poteze rukovodstva Republike Srpske”, Dodik je izjavio Srni da evroparlamentarci i drugi namjerno pričaju da secesija postoji da bi im bilo lakše da to objasne svojim ljudima.

Prema njegovim riječima, uopšte se ne radi o secesiji, već o tome da se BiH vrati na poredak predviđen Ustavom, jer ako nema toga, nema ni BiH.

– To je savršeno jasno. Evropa bi na taj način trebalo da rezonuje, ali svi oni imaju neke svoje druge planove. Vidjećemo – istakao je Dodik.

On je konstatovao da je Evropski parlament pričaonica koja nema nikakav poseban značaj, naglasivši da glavne odluke donose Savjet lidera EU.

– Evropski parlament je jedna pričaonica frustriranih ljudi koji pokušavaju da putem lobiranja pridobiju neke privilegije i pokušavaju da onda nameću neke svoje stavove – rekao je Dodik.

Što se tiče BiH, Dodik je rekao da svi koji su tu ili oko nje vide da je propala i uvenula, da tu više ne može pomoći nikakva infuzija da nešto posebno živi.

– Biće još pokušaja da se nešto učini i da se BiH probudi, međutim smatram da se pretjeralo sa pričama o nekom čovjeku, koji je visoki predstavnik, ali koji nije legalno izabran, kao i o Ustavnom sudu BiH u kome su strane sudije – rekao je Dodik.

On je upitao kako Evropski parlament može nešto da odlučuje o BiH, koja nije ni članica ni kandidat za EU?

– Sve je tu nešto pokarambašeno… Ili ja dovoljno ne razumijem, a ne bi trebalo da ne razumijem aktuelnu situaciju – istakao je Dodik.

Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju o BiH u kojoj se, između ostalog, naglašava da je tempo pristupanja EU određen sprovođenjem reformi čiji je cilj garantovanje pravilnog funkcionisanja demokratskih institucija, zasnovanih na vladavini prava, dobrom upravljanju i osnovnim pravima.

U rezoluciji se pozivaju BiH i svi njeni politički akteri da naprave značajne korake ka članstvu u EU napredovanjem u ostvarivanju 14 ključnih prioriteta, posebno vraćanjem nezavisnosti pravosuđa, jačanjem vladavine prava, kao i unapređenjem borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, podsticanjem i obezbjeđivanjem slobode medija i okruženja za civilno društvo, te zaštitom ranjivih grupa.