Bećković je svojevremeno napisao i pesmu koju je posvetio svom prijatelju vladiki Amfilohiju.

Onaj bistri dečak iz Donje Morače,

što je prodavao zukve petrovače,

da se domogne knjige i obuće,

i u pustinju pobegne od kuće.

I u vreme jagme za značke i prnje,

svoje golo telo obuče u trnje

i kupi čivija po najskupljoj ceni,

da Hrista na krstu bar malo odmeni.

Ali, čim se krsnim znakom znamenov’o,

nema toga ko ga nije kamenov’o;

i to kamenje posta mu imanje,

svaki kamen njemu, jedan Hristu manje.

I sad, one ruke, od zukava grube,

gologlavi starci prilaze da ljube.

I na okrst Hristove cele vasione,

sem izvan neba crne zemlje one,

nigde ne dođe da zvona ne zvone!

POSTAVI ODGOVOR

Komentar
Ime