Dragomir Anđelković

“Vlast ide linijom koju je zacrtala, tvrdi da je sve najboljem redu. Onaj deo opozicije koji učestvuje u radu Skupštine i namerava da ide na izbore, nastoji da se bori za rejting, da animira deo opoziciono nastrojenih glasača. Deo opozicije koji ne namerava da ide na izbore doživljava ovo kao priliku produbljivanja ideje bojkota”, rekao je Anđelković.

Prema njegovim rečima, možda je kriza koju je izazvao koronavirus bila prilika da se proba sa “resetovanjem odnosa”.

“Da dođemo do ozbiljnijeg dijaloga kako bi se došlo do modaliteta kako da se održe izbori. Izgleda da niko nije želeo da tu šansu iskoristi a za to je, naravno, uvek najodgovornija vlast”, ocenio je on.

Anđelković smatra da je bojkot sednice greška opozicije jer je, kako kaže, parlament mesto gde ima smisla izneti kritike na račun vlasti.

“Deo opozicije bi bio u fokusu medijske pažnje, čini mi se da su napravili grešku što nisu učestvovali. Izgleda da imamo čitav niz grešaka – opozicija sebi pravi problem ili ne koristi šansu time što nije učestvovala u radu parlamenta, a vlast je sebi napravila veliki problem što nije na vreme održala sednicu i time je stvorila temu za kritiku”, smatra on.

On je mišljenja i da opozicija ima pravo da postavi pitanje ustavnosti uvođenja vanrednog stanja. Ocenio je da vanredno stanje uvek poguduje vlastima, ne samo kod nas nego i u svetu.

Govoreći o izborima, Anđelkoviću se čini da se, ako se posmatraju stvari kakve su sada, neće desiti da budu održani na jesen.

“Morala bi da postoji dobra volja i vlasti i opozicije da se dogovore, čini se da niko na taj dijalog ne poziva”, kaže on.

Dodaje da bi deo opozicije koji se odlučio da učestvuje na izborima morao da zauzme drugačiji stav i iznese mišljenje da nisu ravnopravni jer je vlast bila mnogo više zastupljena tokom vanrednog stanja.

“Ali imamo borbu ne samo između vlasti i opozicije, već i između same opozicije. Pokušavajući da učestvuje na izborima deo opozicije ima za cilj pre da istisne opozicione konkurente u ovoj fazi nego što mogu da ugroze vlast”, smatra Anđelković.

On smatra i da je tokom vanrednog stanja došlo do određenih promena u raspoloženju birača.

“Deo opredeljan za vlast i dalje je čvrsto za vlast, čak se i homogenizovao. Ali jedan deo neopredeljenih je revoltiran ovakvim merama, pitanje je sad koliko će to opozicija moći da artikuliše i to koji deo opozcije”, kaže on.

Anđelković je dodao da je kod velikog dela građana nezadovoljstvo merama mnogo važnije nego klasične političke teme.

On podseća i na istraživanje Ipsosa, navodeći da je situacija u prethodnom periodu donela političke poene i vlasti i opoziciji.

“Pre to dugoročno može da ide u prilog opoziciji, ako to bude umela da to artikuliše”, zaključio je Anđelković.