Vladimir Putin (foto: Sputnik / Mihail Klimentьev

Pres-služba Kremlja je saopštila da strane nameravaju da razgovaraju o toku realizacije izjave lidera tri zemlje o Nagorno-Karabahu, usvojene 9. novembra 2020. godine, kao i da razmotre korake za rešavanje problema u tom regionu.

Prema informacijama pres-službe, posebna pažnja biće posvećena pitanjima pružanja pomoći stanovnicima područja koja su pogođena usled ratnih dejstava, kao i deblokadi i razvoju trgovinsko-ekonomskih i saobraćajnih veza. Pored toga, planirani su odvojeni razgovori Putina sa Alijevim i Pašinjanom.

S tim u vezi, pres-služba je prenela da je ruski lider razgovarao telefonom sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom o pitanjima u vezi najavljenog sastanka trojice lidera.

U saopštenju je dodato da je Makron podržao napore Rusije u doprinošenju regulisanja situacije u Karabahu. Predsednici su istakli da je važno pružanje humanitarne pomoći stanovnicima regiona, uključujući i preko specijalizovanih međunarodnih organizacija.

Istovremeno, portparolka jermenskog premijera Mane Gevorgjan izjavila je da na najavljenom trilateralnom sastanku u Moskvi nije planirano potpisavanje dokumenata koji se tiču rešavanja karabaškog pitanja ili nekih drugih teritorijalnih pitanja. Prema rečima portparolka, planirana agenda sastanka lidera je i ekonomske prirode.

„Ukoliko tokom sastanka budu postignuti sporazumi po pitanju dnevnog reda, odnosno u vezi ekonomskih tema, razmene zarobljenikai pitanja nestalih, moguće je potpisivanje zajedničke izjave nakon sastanka“, rekla je ona.

Inače, ovo će biti prvi sastanak azerbejdžanskog predsednika i jermenskog premijera nakon okončanja rata u Karabahu.

​Podsetimo, borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno su se optuživali za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.

Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom. Ovaj dokument predstavlja četvrti pokušaj postizanja stabilne deeskalacije. Prethodna tri bila su neuspešna.

POSTAVI ODGOVOR

Komentar
Ime