Foto: EU2017EE Estonian Presidency [CC BY 2.0], via Wikimedia Commons 

Izlazne ankete ukazuju na to da će Džonsonovi konzervativci osvojiti ubedljivu većinu na trećim opštim izborima za šest godina, koje mnogi ocenjuju kao najvažnije u novijoj britanskoj istoriji. Konzervativci su osvojili 368 mesta u parlamentu, 50 više nego na izborima 2017. godine.

Laburisti bi trebalo da osvoje 191 mesto, liberal-demokrate – 13, a SNP (Škotska nacionalna partija) – 55 mesta.

Ovi izbori su, inače, dobili epitet „najprljavijih ikada“ zbog načina na koji su političke partije vodile svoje kampanje. Mnoga važna pitanja od nacionalnog značaja gurnuta su u zapećak, a fokus je bio na još uvek nerazjašnjenoj dilemi u vezi sa „bregzitom“, koja se nadvila nad Velikom Britanijom.

Mnogi glasači izjavljivali su u anketama da su spremni da potpuno promene politička uverenja kako bi glasali za opciju koja im više odgovara.

Poslednje ankete sprovedene uoči izbora predviđale su pobedu Džonsonove partije, a izlazne izborne ankete potvrdile su ta predviđanja.

Analitičari ocenjuju da je aktuelni britanski premijer bio na rubu propasti sredinom leta zbog čitave drame koja se stvorila oko „bregzita“, ali je, po svemu sudeći, osvojio poverenje glasača naklonjenih opciji napuštanja Evropske unije (EU) kada je održao obećanje i uspeo da ponovo ispregovara uslove napuštanja EU sa Briselom.

To znači da, ukoliko su ankete tačne i Džonsonova partija zaista pobedi na izborima, on će moći da „progura“ svoj dogovor kroz parlament i ispuni obećanje da će zemlju izvesti iz Evropske unije u planiranom roku.

​Današnji, treći opšti izbori u poslednjih pet godina u Velikoj Britaniji, prvi su nakon jednog veka koji se održavaju u decembru.

Biračka mesta, kojih ima 50.000 u 650 izbornih jedinica širom Engleske, Velsa, Škotske i Severne Irske, otvorena su od sedam ujutru, a zatvorena u 22 časa, nakon čega je počelo brojanje glasova. Konačni rezultati bi trebalo da budu objavljeni u petak ujutru.

Bira se 650 poslanika — u svakoj izbornoj jedinici po jedan. Kandidat koji osvoji najviše glasova u izbornoj jedinici postaje poslanik.

Na izborima se biraju predstavnici koji će ući u Donji dom Parlamenta Velike Britanije. Partija koja osvoji većinu mandata (326 mesta) obično formira Vladu.

Izbori u Velikoj Britaniji tradicionalno se održavaju svakih četiri ili pet godina, ali ove godine u oktobru su raspisani vanredni izbori, pošto čelnici Vlade i poslanici nisu mogli da usaglase plan izlaska Velike Britanije iz Evropske unije („bregzit“).

POSTAVI ODGOVOR

Komentar
Ime