Foto: Medija centar

“Rusija je kapitalistička zemlja gdje se sve vrti oko novca, ali srećom postoji crkva i duhovnost kao nasljeđe. Ja sam jedan od rijetkih koji podržavaju kulturne veze između naših država /Srbije i Rusije/ na visokom nivou. U saradnji sa ‘Gaspromom’ pokušavam da otvorim vrata ruskoj kulturi – od klasične muzike do teatra i filma”, istakao je Kusturica.

Konstatujući da je kultura uvijek imala manje važno mjesto od ekonomije, Kusturica je ocijenio da ona sada dobija na značaju i postaje jedan od glavnih faktora.

“Za Slovene je kultura uvijek puno značila. Posebno za nas Srbe – ona je dio našeg identiteta, mi se borimo za nju. Nadam se da će Rusija u budućnosti finansirati ne samo fudbal i ‘Crvenu zvezdu’, već i više ulagati u kulturnu budućnost”, rekao je Kusturica za portal “Balkanist”.

Govoreći o ljubavi Srba i Rusa, Kusturica je pojasnio da ta bratska ljubav počinje još od Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. i prvog Srpsko-turskog rata 1876. godine.

“Kad je carska Rusija oslobađala Bugarsku poginulo je više od 2.000 ruskih vojnika, onda je dobar dio dobrovoljaca došao da pomogne da se srpska kneževina oslobodi od Otomanske imperija. Otad nas i povezuje ljubav. Mi smo bratski narodi, mi smo braća i sestre. To je veoma jednostavno, tu se nema šta pričati. Naši jezici i naša vjera su identični. Naše ideje su lako povezive”, istakao je Kusturica.

On je rekao da su sudbine srpskog i ruskog naroda i u prošlom vijeku i sada veoma slične. “Srbi su 90-ih doživjeli ono što se spremalo Rusima. Srećom, na vlast je došao Vladimir Putin koji je promijenio sudbinu Rusije”, naveo je Kusturica.

Na pitanje šta može pomoći da Srbija i Rusija postanu bliže, on je rekao da na putu zbližavanja postoji niz geostrateških problema.

“Kod nas često pogrešno kažu da je Rusija daleko, a to je neka inercija te britansko-njemačke ideje da je ovo dio Srednje Evrope, odnosno dio engleskog uticaja i da treba da se presječe ruski uticaj. Ako pogledate na kartu, glavni grad Uzbekistana je isto toliko daleko od Moskve kao i Beograd. Ali sad nam je NATO presijekao put do Rusije, uključivši u Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku.

Svoj strateški pohod oni su realizovali veoma pažljivo. Bugarska i Rumunija su postali dio EU, iako oni nisu bolji od nas ni po jednom kriterijumu. Ali vremena se mijenjaju i mi ćemo na kraju možda postati dio Evroazije. Narednih 20 godina će se sve drastično promijeniti. I činjenica da će u Srbiju doći ruski energenti govori o tome da imamo zajedničku ekonomsku budućnost”, smatra Kusturica.

Govoreći o svojim planovima i snimanju novih filmova, Kusturica je rekao da sanja da snimi film po djelu Čingiza Ajtmatova “Bijeli oblak Džingis-kana”.

“Biće to netipičan pogled na život tog osvajača, na njegove moralne dileme. Kad je Džingis-kan želio da osvoji cijeli svijet, zabranio je da se u njegovim logorima rađaju djeca. I drama počinje kada je tu zabranu prekršio njegov drug i najbolji vojskovođa. Prorok je rekao Džingis-kanu da će ga bogovi čuvati bijelim oblakom nad glavom. I dok je tog oblaka sve će biti dobro. Kraj filma je tragičan – zbog toga što je Džingis-kan uradio svom drugu, bijeli oblak nestaje”, naveo je Kusturica.

On je najavio da, osim toga, krajem sljedeće godine planira da počne snimanje filma “Zločin bez kazne”.

Kada je riječ o savremenim filmovima, Kusturica kaže da su oni, u poređenju sa filmovima sa početka 20. vijeka, izgubili mnogo u kvalitetu.

“Snima se puno filmova, ali oni su glupi. Nemaju nikakvu duboku duhovnu ideju. Kinematografski populizam se bazira na istim principima kao i potrošačko tržište – bolje je prodati više pa makar nekvalitetno. Isto je i sa filmom. Ranije je film svojom idejom objedinjavao milione gledalaca, a sada je to samo proizvod”, konstatovao je Kusturica. 

POSTAVI ODGOVOR

Komentar
Ime