Posle briselskih pregovora Beograda i Prištine na tehničkom nivou, o međusobnim finansijskim potraživanjima i imovini, Đurić je rekao da srpska delegacija koju predvodi “nije pristala da tema ZSO bude skinuta sa dnevnog reda” ili “preimenovana na način koji ne bi odražavao statusno neutralno formu dijaloga”.

“Ne pada nam na pamet da razgovore o ZSO pretvorimo u razgovore o položaju nacionalnih manjina niti ćemo ikad pristati da srpski narod na Kosovu na bilo kom sastanku bude tretiran kao nacionalna manjina”, rekao je Đurić novinarima u Briselu.

On je kazao da je pre nedelju dana dogovoreno da ZSO i uzajamna finansijska potraživanja budu teme današnjeg dijaloga, a da je srpska delegacija juče dobila informaciju da Priština “nije raspoložena” da razgovara o ZSO.

“Mi smo odgovorili da ćemo razgovarati o ZSO i to smo danas pokrenuli kao prvu temu. Oni su pokušali da je skinu s dnevnog reda, mi smo je energično vratili”, naveo je Đurić.

On je dodao da se danas “itekako razgovaralo o ZSO” i da je “srpska strana veliki deo vremena potrošila na razgovore o toj temi”.

Đurić je rekao i da se na Kosovu “vara svako ko mašta da može biti sveobuhvatne normalizacije odnosa sa Srbijom u bilo kojoj formi” bez da se prethodno “u slovo sprovede” Briselski sporazum.

“Ne može biti napretka dok pitanje ZSO ne bude sprovedeno, onako kako je dogovoreno 2013. i 2015. godine”, naveo je Đurić.

On je kazao da se još ne zna da li će novi sastanak biti sledeće nedelje i da “to mora EU da obezbedi”.

Današnje pregovore Beograda i Prištine, čiju je delegaciju p Đurić je ocenio kao “veoma intenzivne i teške”.

“Imali smo ne preterano racionalnu i žučnu diskusiju. Prištinska strana je pokušala da odvede diskusiju 13 vekova unazad i da predstavi Srbe kao kolonizatore na Kosovu”, naveo je Đurić.

Hiseni: Kategorički smo odbili da se otvori tema ZSO

Kosovsku delegaciju predvodio je Skender Hiseni koji je za prištinske medije izjavio da je srpska delegacija pokušala da otvori temu ZSO, ali da su oni to “kategorički odbili”.

“Ipak, mora se naglasiti jedna činjenica. Imamo dva sporazuma o ZSO potpisana 2013. i 2015. godine. U sporazumu iz 2015. godine, sud je izneo svoje komentare na 21 ili 22 konkretna pitanja i sud nije rekao da ZSO ne bi trebalo da se sprovede”, poručio je Hiseni, prenosi portal Kosovo onlajn.

Istakao je da je poenta sada u Statutu ZSO i dodao da će Priština zauzeti jasan politički stav po tom pitanju.

Pitanje međusobnih finansijskih potraživanja ili obaveza razmatrano je danas u Briselu, rekao je on i poručio da je to jedan od elemenata opšteg sporazuma o uzajamnom priznavanju.

Međutim, kako je naveo, strane imaju dijametralno suprotne stavove po tom pitanju.

“Očigledno su stavovi o toj temi vrlo različiti. Pitanje sukcesije vidimo kao pitanje koje se mora tretirati u skladu sa međunarodnim pravom, prateći prakse sukcesije koje su se dogodile između entiteta bivše Jugoslavije, sada nezavisnih država i ovo je stav Kosova”, naglasio je Hiseni.

Lajčak: Kompleksnost i osetljivost

Specijalni predstavnik EU za dijalog Srbije i Kosova, Miroslav Lajčak objavio je da su završeni današnji razgovori na ekspertskom nivou između Beograda i Prištine, da su se odnosili na uzajamna finansijska potraživanja i imovinu i da su pokazali kompleksnost i osetljivost tih pitanja.

“Upravo završio današnje razgovore sa Markom Đurićem i Skenderom Hisenijom o uzajamnim finansijskim potraživanjima i imovini. Naši razgovori potvrdili su kompleksnost i osetljivost pitanja. Nastavak sledi”, napisao je Lajčak na svom Tviter nalogu.

POSTAVI ODGOVOR

Komentar
Ime